Selimo se na sami sever ostrva Evija do mesta koje se zove Pefki. Na samom ulasku u selo, dobrodošlicu nam požele visoki borovi sa najzelenijim iglicama na ostrvu. Oni su u stvari i bili "kumovi" ovom mestu. Pefki ili na grčkom Peuki znači bor i on je ponosni čuvar i zašttni znak sela.
 |
| Boginja Artemida |
Pefki su prvobitno krenuli da naseljavaju ribari i uzgajivači maslina tek posle 1960. godine. Inače pripada opštini Artemsio. Legenda kaže, a i meštani sela koji je rado prepričavaju svim turistima, da se nedaleko na brdu iznad Pefkija nalazio hram boginje Artemide (grčki Artemis), koja je bila boginja lova i divljine. Možda se za Pefki zato kaže da ima neku divlju neobičnu lepotu. Takođe je poznato po tomo što je jedino mesto sa kog kreću turistički brodovi do Skijatosa, Skopelosa i Alonisosa.
 |
| Luka u Pefkiju., drone view Photo credits: Trogadas Travel Services |
Za Pefki se takođe vezuje i čuvena pomorska bitka kod Artemisija između Persijanaca sa 500 brodova i Grka koji su imali svega 300 brodova, koja je trajala 2 dana. Uprkos prvoj pobedi koju je 11. avgusta 480. g.p.n.e. izvojevala Grčka, finalnu pobedu su odneli Persijanci.
Na kraju krajeva, Pefki posle svih tih mitoloških i istorijskih činjenica, jeste samo jedno divno malo mestašce ali sa velikom dušom. Čisto i bistro more kao i plaža duga 4km na kojoj se smenjuje pesak, šljunak i kamenčići, nudi izbor svakom turisti. Jedna od najvećih plaža na Severnoj Eviji je svakog leta spremna kako za nove, tako i za stare posetioce. Kafići, taverne, raznobojne suvenirnice prosto mame poglede i predstavljaju ukras ovog mesta. Domaćini su poznati po svojoj gostoprimljivosti iliti kako bi Grci rekli filoksenia (phyloxenia grč.), tako da posle samo 2 dana boravka u Pefkiju, već vas iz svake taverne veselo pozdravljaju i pozivaju na jednu čašicu cipura (njihove poznate rakije) ili čaše domaćeg roze vina. Meze uz to je naravno naizostavno.
 |
| Pefki plaža, drone view. Photo credits: Trogadas Travel Services |
Osim duge prelepe plaže i kristalnog mora, ono što čini ovo mesto posebnim jeste period kada tu negde posle 19 časova sunce sanjivo kreće da zaranja iza horizonta. Tada možete videti najlepši i najraznolikiji sklop boja kojima mediteransko sunce oboji, oslikavavši se još dinamičnije u more. Momenat kada svima zastaje dah. U tom trenutku kao da je vreme stalo i postoji samo taj prizor od koga je nemoguće odvojiti pogled ni na sekund, kako se ne bi propustio trenutak. Čamac u daljini, talasi skoro nečujni, koji kao da su zastali pred naletom i praskom boja da ne bi pokvarili savršenstvo, miris borova u pozadini i najlepše pretapanje žute, vatrene, crvene, plave... Dragi moji, samo ko je to doživeo može da stvori sliku čitajući ovaj tekst.
Posle tog trenutka tišine i sa prvim mrakom, Pefki nastavlja da živi. Puni se šetalište, čuje se žamor dece, vika konobara, muzika (neretko srpska) i kreće žurka.
To vam je Pefki, malo ribarsko mestašce opkoljeno borovim šumama, sa boginjom Artemidom kao zaštitnicom, gostoljubivim ljudima, prelepim morem i najdivnijim nijansama koje prošaraju nebo usled zalaska sunca koje mu onako daje neku romantičnu notu. Nije ni čudo što ko ode jednom u Pefki, on mu se iznova i iznova vraća.
S ljubavlju sa Evije.
Нема коментара:
Постави коментар